Епископ Платон (световно име Миливоје Јовановић), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије (Joвановић) и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца.

Као професор службовао је у Учитељским школама у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.У књизи др Мирољуба Дурковића Јакшића ,,ПЛАТОН ЈОВАНОВИЋ ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ  1874 – 1941“  се наводи да је на основу мишљења тадашњег министра просвете Љубе Стојановића 1903. године Платон је постављен за суплента веронауке у Учитељској школи у Алексинцу. Међутим, у књизи ,,АЛЕКСИНАЧКА ГИМНАЗИЈА 1865 -1995.“ мр. проф Бранислава Јочића и проф. Миодрага Спирића налазимо податке да је синђел Платон, осим што је предаовао у Учитељској школи у Алексинцу предавао две године предмете ,,српска историја“ и „општа историја“ у Алексиначкој приватној гимназији, до 1906. године када је премештен у Мушку учитељску школу  у  Јагодини.

У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији. Био је и старешина манастира Крушедола (1934-1936). За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима. За епископа охридско-битољског изабран је 22. јуна 1938. После годину дана премештен је у Бању Луку.

Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: “Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце.”

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске Православне Цркве. Славимо га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.

Захваљујемо се вероучитељу Алексиначке гимназије дипломираном теологу – јереју Александру Срнићу на првим иницијалним информацијама да је Св. Платон Бањалучки један део свог живота и рада провео у Алексинцу.