Коста Стојановић (1867-1921), математичар, државник, утемељивач математичке економије, претеча кибернетике, визионар, преводилац, песник и један од највећих умова српске науке.
Рођен је у Алексинцу, дипломирао је математичке науке на Филозофском факултету Велике школе у Београду. Похађао је факултет са чувеним математичарем Михаилом Петровићем Аласом, са којим је и сарађивао у неколико наврата.
Прво запослење добио је у Нишкој гимназији . Након три године успео је да добије стипендију и упути се у Париз где је похађао часове математике, механике, физике и астрономије. Показавши интересовање за природне и за друштвене науке у Паризу је постао и члан Историјског друштва као и Астрономског друштва Француске.
Вративши се у Србију постаје народни посланик Нишког округа, 1906. године бива изабран за министра народне привреде Краљевине Србије и прекида академску каријеру и на његово место долази Милутин Миланковић који је имао огромно дивљење за свог предходника.
У политику улази са својим првим економским списом који покушава да економију третира математичким методама, ово је први математички спис о економији уопште у свету. Пре Косте Стојановића нико није успео да развије математичку теорију економије. Бачен у центар Царинског рата са Аустроугарском, Стојановић улази са потпуно новим идејама што му даје велику теоријску и практичну предност над његовим конзервативним Аустругарским стратезима..
Његова економска решења омогућила су српској привреди да напредује, што је показао број запослених, удвостручење извоза као и четвороструко повећање индустријских предузећа.
Једини је српских научник који је 1919. године учествовао као преговарач на Париској мировној конференцији којом је окончан Први светски рат.
Након Првог светског рата, Коста Стојановић, ослањајући се на своје модерне ставове и футуристичка размишљања јасно је видео рат који ће се опет догодити. “Нису страхоте овог рата могле уредити заблуде, дефекте и недостатке психе људске. Све ће по старом ићи и после овог светског сукоба. Из овог страшног судара увећаће се дефекти људске душе, порашће амбиције народа побеђених, као и победилаца. И страшни јазови међу народима Европе неће покушати да се уравнају већ ће их време прокопати, довешће их пред нерешене проблеме овог рата са усавршенијим средствима науке, за будући конфликт и истребљење људства. Народи ће се опет сударити“.
Коста Стојановић је умро 1921. године, неколико дана после именовања за министра финансија у првој послератној Влади. За време свог живота успео је да објави многе научне радове па се сматра утемељивачем математичке економије и зачетником кибернетике у Србији. Најчувенија дела Косте Стојановића су „Тумачење физичких и социјалних појава” и „Основи теорије економских вредности”, али је његово најпознатије и најинтригантније дело „Слом и васкрс Србије. Део његовог завештања је и порука за будуће генерације у којој Стојановић наслућује будуће дилеме модерних друштава:
“Друштво би стално требало да брине о равнотежи између економске и моралне енергије јер ће иначе прошлост од које се бежи, постати будућност која се не може избећи. Ако прогрес треба да буде по цену рушења равнотеже материјалног и моралног и гажења свих светиња боље је да нема никаквог прогреса. Треба развијати свест маса о правима и дужностима и оспособљавати земљу и народ за велике утакмице у светској борби за просперитет материјалне и моралне културе човечанства. Потребно је упозорити народ да не иде олако за илузијама и да одајући се тренутним осећањима и интересима не улети у хаотичне лавиринте.“
Милутин Миланковић је на испраћају Косте Стојановића између осталог рекао: "Дошао је, да као свештеник науке, у овом храму, проповеда велике истине, које се дотле нису чуле. Математичка физика бави се мртвом природом, али је њега интересовао цео свет, њега је интересовао живот. Зато је катедра била уска за његов рад. Стојановића је занимао друштвени живот - та жива машина са милионима точкова, коју је звао друштво, и на којој је применио законе термодинамике. Тако је сазидао први мост између теоријске физике и социјалних појава. Својим положајем и искуством био је најпозванији, у целом научном свету, да великим искуствима Првог светског рата, да облик математичких закона."